|
Masti
spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim
hidratatima.
One su
sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku
vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9
kcal).
Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima
dovodi u vezu sa nastankom
kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih
formi raka (debelog creva,
prostate, dojke, pluca). Preporucen dnevni unos masti je od 10 do 15%.
Izvori
masti
Izvori masti
mogu biti namirnice biljnog i životinjskog porekla. Svinjska mast,
puter, pavlaka,
punomasni
sirevi, meso, iznutrice, masna mesa, mlecna mast su najveci izvori
masti u namirnicama životinjskog
porekla. Biljne masti su ulja koja se dobijaju cedenjem semenki
biljaka
(kukuruza,
suncokreta, soje, maslina).
Uloga masti u
organizmu
Obezbeduju
energiju i energetsku rezervu što znacajno za period gladovanja i
bolesti;
Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju celijskih membrana (fosfolipidi,
esencijalne masne kiseline);
Predstavljaju zaštitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i
esencijalnih masnih kiselina.
Održavaju
integritet kože i sluzokože obezbeduju zaštitu od hladnoce, traume
i radioaktivnog zracenja, održavaju
funkciju lojnih i mlecnih žlezda;
Uloga u imunitetu (lipoproteini);
Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin);
Masti u hrani poboljšavaju ukus i daju sitost;
|
